SVI ROĐENI IZMEĐU 1950. I 1980, OBAVEZNO OVO PROČITAJTE! Mi smo andjeli sa jednim krilom!

7. Iz kuće smo izlazili ujutro i igrali se po ceo dan “kaubojaca i indijanaca”, između dve vatre, žmurke, preskakali lastik i nismo nikad bili umorni, nikad nam niko od drugara nije bio dosadan i nismo pravili razlike među sobom. Ko god je došao da se igra svi bi mu se radovali. Uvek je bilo što nas je više to je bolje.

8. Uveče kada se upali ulična rasveta bi bilo plakanja kada nas roditelji zovu da uđemo u kuću.

9. Nismo imali mobilne telefone a često roditelji nisu mogli da nas nađu ako se spustimo koju ulicu niže, ali nisu zvali policiju jer tada niko nije otimao decu.

10. Kada odemo negde a ne javimo se roditeljima sledio je koji šamar od majke ili oca ili par pljuski po turu ali nije bilo porodičnog nasilja već je to bila pouzdana vaspitna metoda da ti više nikad ne padne na pamet da ponoviš istu grešku.

11. Mi nismo imali imaginarne prijatelje, naši prijatelji su bili pravi i nismo ih dodavali nego sticali!

12. U autobusu na ekskurziji pevane su pesme, svirala se gitara i harmonika, bila je opšta galama i žamor jer mi smo zamislite razgovarali, smejali se, delili čips i sendviče i nemamo slike jer se nismo slikali – mi smo stvarali sećanja i to niko ne može da nam izbriše.

13. Nismo imali problema sa koncentracijom na času, niko nije vođen kod psihologa, nisu nam davali tablete protiv hiperaktivnosti.

NASTAVAK NA NAREDNOJ STRANICI —->

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*