Leto je počelo da izdaje. Razmišljala sam o tome uz šoljicu kafe gledajući u još uvek zeleno drveće koje nosi razuzdani vetar… Tako brzo prođe, prebrzo… Kad počnes da uživaš, završi se, kao loš ljubavnik ili pak kao savršen ljubavnik, da ga se uželiš, da te dovede do vrhunca pa da nestane… Ten počinje da bledi, telefon sa slikama se pokvari, sve je prolazno. Zato je bitno da je ono najvažnije tu, uspomene pohranjene u trajnoj memoriji, u kutku mozga koji služi da se podseti sunčevih jezičaka koji miluju mladu preplanulu kožu kad vreme totalno posivi…
Šolja vrele crne kafe u ruci, injekcija koja je postala neophodna ali i nedovoljna za razbuđivanje pogotovo kad su jutra slobodna, lenja, usamljena… Šujem počinje i kiša. Ojalovi mi planove o jutarnjem, ili bolje reći podnevnom džogingu… Ma nek ide život, sipam poveću čašu ruma, sedam za kompjuter i prisećam se…
Sredina jula, sve je pohotno i željno… Sunce na vrhuncu snage kao mlad ljubavnik kad konačno osvoji željenu ženu, u punoj snazi, temperature 40+ stepeni… A ona, kao da je postala i sama zrak sunca, potamnela, narandžasta, golih leđa, okreće svoj torzo ka suncu, a na golim leđima već sijaju graške znoja… Mladost, polet, snaga, život… Mirisale su breskve, šuštale su breskve, kapale sup o njenoj koži, sve je bilo lepljivo i sladunjavo…
Posmatrao je kako kupi prezrele breskve, kako halapljivo zabada zube u sočno meso i na kraju kako slatki nektar curi niz njenu bradu, vrat i sliva se do čvrstih grudi… Poželeo je da svaki milimetar njenog tela poliže, da upije svaku kapljicu breskve sa nje, dugo pošto je leto prošlo razmišljaće o breskvama… Osećao je kako je njena koža slatka, mekana, putena, kako joj se bradavica kruti pod njegovim jezikom…
Nije krio uzbuđenje, ipak odbijala ga je njena potreba da pobegne, da ostane nezavisna, da se nikad ne preda do kraja… Toliko strastveno je jela jebenu breskvu, a toliko malo osećanja je znala da pokaže kad je pitaš da provede život sa tobom… Neverovatna žena…
NASTAVITE KLIKOM NA SLIKU ISPOD —–>
