Iako je priča zasnovana na istinitim događajima, imena svih likova su izmenjena pa je svaka podudarnost sa nekom porodicom sasvim slučajna.
Dugo nisam imao pravi odmor, a poziv druga Vlade koji živi sa porodicom na selu da provedem par dana kod njih sam sa zadovoljstvom prihvatio. Tri sata vožnje autom od gradske vreline i tu sam. Dočekuje me stari drug sa svojom ženom, ćerkom i sinom. Žena Sandra mu je prijatnog izgleda u ranim četrdesetim, crnokosa, krupna žena, ali sa ženskim oblinama baš gde i kako treba i da budu, ćerka Jelena ima 19 godina, lepuškasta i zgodna, duge braon kose i plavih očiju i sin od deset godina.
Prijatni su ljudi, uživam u svakom trenutku. Spremili su mi sobu na spratu kuće. Prva dva dana se nije ništa specijalno dešavalo, bacio sam akcenat na psihički odmor od svakodnevnog stresa na poslu i pomagao mojim domaćinima koliko sam mogao u seoskim poslovima. Prema meni su moram reći bili više nego ljubazni, naročito ženski deo porodice. Trećeg dana dok sam se tuširao uz kucanje u kupatilo uđe Jelena i uz izvinjenje što ga nije ranije ostavila unosi peškir. Iako se trudila da samo ostavi peškir primetio sam da je pogledala premi meni koji sam go stajao u kadi, ali nisam tome pridavao neki značaj.
Već sam se povukao u svoju sobu na spavanje. Opet uz kucanje Jelena donosi neke grickalice da me posluži i nameće razgovor:
,,Čika Mirko, hoću nešto da vas pitam, ali da ostane strogo samo između nas?”
,,Naravno Jeco, pitaj šta god želiš, nikome neću ništa reći.’’
,,Znaš, ja živim na selu, nema ovde nekih momaka ni prilika za mene. Nikad u stvari nisam ni bila sa dečkom. Danas kad sam ušla u kupatilo sam prvi put videla onu mušku stvar uživo”. Već sva rumena u licu priča Jelena.
,,Htela sam da te pitam ako hoćeš da mi ga opet pokažeš, hoću da ga vidim, ali da nikom ne pričamo o tome?”
NASTAVITE ČITATI PRIIČU NA NAREDNOJ STRANICI ——>
