Prvo seksualno iskustvo doživeo sam sa Draganom u 22 godini, najboljim drugom koji je bio kao moj brat blizanac. Bili smo markantani, zgodni, duhoviti, potpuno strejt izgleda i ponašanja, interesantani u društvu, u nas su bile zaljubljene sve devojke koje su nas znale (ili bar velika većina).
Tako je i bilo, besomučno smo ih karali i menjali naročito brucoškinje koje su dolazile iz provincije ali smo nalazili vremena i za zadovoljenje naših biseksualnih sklonosti. Onda vam ne moram reći kako je teško naći ponovo nekog takvog „Dragana”. Ovo je priča o tome.
Međutim, studije su se završile, i svako od nas je otišao na svoju stranu. Tugu, prazninu, ali ne i ljubav, jer to tada sebi nisam hteo, ali nisam ni smeo da priznam, koju sam osećao, mislio sam da ću da potisnem ženidbom, brakom, decom, porodicom, poslom. Oženio sam se devojkom koju sam mnogo voleo i danas je volim jer je ona jedno čedno stvorenje koje se samo voli. I tako, rodilo se jedno dete, pa zatim i drugo. Roditeljski osećaj – nov i fantastičan, ali sve više mi je nedostajao moj drug Dragan.
Nedostajala mi je osoba kao što je on, neko sa kime bih podelio svoju bisekualnu sklonost koju je Dragan otkrio i probudio u meni. Ali to nije išlo, Dragan je bio daleko. Nekoliko narednih godina svoju pohotu sam zadovoljavao filmovima i časopisima. Prolazile su godine a ja sam pokušavao da nađem nekoga sa kime bih podelio svoje seksualno opredeljenje, ali su se samo ređala razočarenja jedno za drugim, imao sam toliko razočarenja da bi mogao feljton da napišem.
Nije da sam ja neko ko traži nešto posebno, ali tražim nekoga ko je normalan i liči na normalnog muškarca, ima mušku psihologiju i primarne polne karakteristike. Pokušavao sam preko četa, preko oglasa, ali ničim nisam bio zadovoljan. Što se tiče seksa bilo je tu lepih trenutaka sa ponekim tipovima. Ali se stalno desavalo da bi voleo da oni ne progovore jer su feminizirani u glasu, govoru, pokretima, ili da se nađemo u mraku jer se femkasto oblače, ili su toliko ružni da bih voleo da im stavim papirnu kesu na glavu, ili su obični foliranti, a takvih je najviše.
Ali dosta o tome, oni koji budu pročitali ovo verovatno će i sami znati šta sam hteo da kažem. Ja i nisam neki pisac, ja sam tehničko lice. Ali postoji Bog, a i matematička verovatnoća u koju sam se najviše uzdao.
NASTAVITE ČITATI KLIKOM NA SLIKU ISPOD ——>
