Leto. Sunce. More. Plaža. Golišavi i mokri ljudi. Puno golišavih i mokrih ljudi.
Da upotrebiš izraz vlažnih!?
Ma nemoj! Opet me on tera na perverziju. Kao da nisam sam sebi dovoljan.
Letovanje. Ovaj stalno negde putuje, reći će neki od vas koji su se zajebali pa počeli čitati uvodne rečenice iskrene ispovesti.
Pa izgleda tako, iako sam i ja dio toga.
Dečko, ne pomažeš mi, nikada nisi, čak i onda kada si u pravu.
Idemo na odmor. Hajde, da upotrebim izraz „letovanje”. Uštedeli smo neku kintu, a onda su nam nekim čudom, s obzirom gde živimo, dolepršale neke neplanirane pare. Kad se sve skupilo, bilo je dovoljno da odemo daleko. Koliko daleko, pitajte moju devojku. Ona je izabrala. Nisam neki ljubitelj te vrste zabave, međutim u ovoj priči živi dvoje ljudi, tako da sam i sâm par dana pred polazak osećao određenu dozu uzbuđenja koje je Nina prenela na mene.
Kako samo lepo Borovets zvuči.
E, jebiga, moli me da ga isključim. Pokazao sam Nini slike. Rekla je da su lepe. Još mi se sad i ovaj mangup smeje. Zimski centar Borovets. Noćno sankanje na stazi dugoj gotovo 3 km. Sunce ti.
NASTAVITE ČITATI NA NAREDNOJ STRANICI ——>
